Када садите кромпир, веома је важно не само правилно одабрати подручје са плодним земљиштем, већ и припремити семе. Овај поступак је одговоран, захтева много пажње и посвећености. Ипак, управо припремљени материјал и правилно изабрани датуми садње играју готово кључну улогу у накнадном сакупљању богате жетве. У овом чланку ћемо вам рећи да ли треба да сечете кромпир пре садње и које усеве можете садити следеће године.
Садња кромпира
Традиционални
Богата жетва кромпира директно зависи од тачно изабраних датума слетања... На крају крајева, повољни услови имају велики утицај на раст биљака и формирање гомоља.
По правилу имамо ове поступке који се подударају са мајским празницима: захваљујући викендима људи имају слободно време, толико неопходно за рад у башти.
Међутим, не треба полазити само од овог фактора, јер до тог периода земљиште можда још неће имати времена да се загреје, остаје претња ноћних мразева, што негативно утиче на клијање кртола.
Раној садњи, услед недовољног загревања тла, развој биљке ће бити успорен, али ако касни, влага ће испарити из земље. Све ово ће негативно утицати на жетву.
Ако се не поштују рокови садње, кромпир је погођен гљивичним болестима, па морате пажљиво одабрати време за садњу кртола у земљу.
Боље је започети посао у време када се земљиште загреје до 8 степени до дубине од 10 центиметара... По правилу, у овом тренутку више не прети озбиљни мраз и биљка почиње да се у потпуности развија. Али време када ће се земља загрејати до потребне температуре директно зависи од климатских услова одређеног региона.
Када садити кромпир у средњој траци и Башкирији
Оптимални период за садњу кромпира у средњој траци, по правилу, пада крај прве деценије маја... Може се наставити све до почетка јуна. Али искуство вртлараца показује да је и касније било могуће убрати одличну жетву, али за то су потребни пратећи временски услови.
У Башкирији у пролеће почетком маја, по правилу, долази до оштрих хладних удара, тако да нема потребе да се жури са садњом кртола у земљу. Препоручљиво је сачекати почетак сталне врућине која долази након мајских празника. На основу овога пада период садње кромпира у овом региону средином маја, последњи је за јун.
Рокови
Најновији датуми за садњу изниклих кртола кромпира у земљу разликују се у зависности од региона. У неким областима климатски услови омогућавају вам да уберете два усева, али ово је посебна тема.
Да би сакупили изврсну жетву и не узалуд трошили енергију, покушавају да посаде садни материјал до средине јуна. Али у пракси постоје случајеви каснијег садње. То се може учинити ако је могуће биљкама обезбедити заливање. У супротном, добри кртоли више неће расти у пресушеном тлу.
Ако се кромпир сади прерано, постоји ризик од оштећења садница од смрзавања или инхибиције развоја биљака.
Али са касном садњом, због недостатка влаге, кртоле неће моћи нормално да се развијају и достижу велике величине.
Припрема за слетање
Пре садње потребно је да исечете кртоле
Идеално одабрати кртоле за садњу средња величина... Али често се дешава да морате посадити прилично велики кромпир.
Поставља се питање: да ли га треба резати или је боље користити цео? Ако користите превелики садни материјал, резултат ће бити мало кртола у будућој жетви, али биће једнако велики.
Чињеница је да се клице могу дуго хранити опскрбом хранљивих састојака из матичног кромпира. Само је ова опција неисплатива. У циљу оптимизације будуће жетве и смањења трошкова садног материјала боље је исећи велики кромпир.
Када се користи мали материјал, будућа жетва ће се показати једнако малом, јер ће у матичној гомољи бити мало хранљивих састојака и биљке неће моћи у потпуности да се развију.
Како правилно исећи
За сечење је погодан кромпир тежак најмање 60 грама.
Поступак ће изгледати овако:
- Непосредно пре саме садње бира се здрав материјал;
- Гомољ се пресече уздуж или попријеко на такав начин да на сваком делу остане најмање по један клица ока (боље је ако их буде 2-3);
- Одмах након сечења, кромпир се шаље на земљу.
Пре садње можете далеко смањити не све сорте... Неки од њих једноставно не могу да се размножавају на овај начин.
Да би се спречио развој болести, препоручује се периодична дезинфекција ножа којим се сече кртоле.
Постоје и противници онога што кртоле вреде исећи тачно на дан садње... Ови људи тврде да на тај начин вируси и патогене бактерије могу продрети кроз суву отворену рану.
Поред тога, базални пупољци неће имати времена да се пробуде и таква биљка ће у свом развоју заостајати од оних за које је садни материјал унапред посечен. Али то још увек није могуће проверити из личног искуства: у нашем селу нико не ради овај поступак унапред.
Како правилно садити
Садња резаног кромпира према њиховој шеми не разликује се од садње обичног ситног. Једино што треба узети у обзир је да неке кришке можда никада неће никнути, па је боље направити неко задебљање (5-10 процената). Упркос томе, потрошња семена биће знатно мања од употребе целог кромпира.
Биљке узгајане из лобула развијају се нешто слабије. Због тога захтевају посебну негу. Земља треба да буде плодна, добро загрејана, растресита. Треба благовремено уклонити коров, извршити ђубрење и ђубрење.
Било би пожељно поставити сидерате на локацију. Садњу треба изводити само када се тло бар загреје до +7 степени... Дубина садње је изабрана нешто мања него за читаве кртоле и износи 6-8 центиметара.
Зашто је неопходно мењати усеве у башти
Зашто би се земља одмарала после кромпира
Баштовани баштовани већ су приметили да ако садите кромпир у истој башти сваке године, онда то принос је знатно смањен, а величина гомоља постепено оставља много жељеног. То се може објаснити чињеницом да ова биљка троши велику количину хранљивих састојака и елемената у траговима одређене врсте.
Природно, након сваке сезоне, количина ових супстанци се смањује, а жетва следеће године има све мање хранљивих састојака. Због тога се препоручује да се после 1-2 године узгајања кромпира на овом месту засаде усеви који за свој развој користе мало другачији скуп елемената у траговима. Важно је да земља има времена за одмор.
Уз непрестано узгајање кромпира, вируси и патогени микроби који нападају кореновку могу се акумулирати на једном месту.
После тога ће значајан део усева бити покварен. Ако се културе периодично смењују, такви негативни фактори нестају.
Који усеви се могу садити након кромпира
Пракса показује да после кромпира следеће године можете сејати далеко нису све културе... Следеће су најприкладније за ове сврхе:
- бундева;
- репа;
- спанаћ;
- ротквица;
- репа;
- краставци;
- тиквице;
- бундева;
- лук;
- скуасх;
- махунарке.
Истовремено је такође важно да расте поред коренског усева. Најбоље ће бити заузети суседне кревете. купус, кукуруз, бели лук, пасуљ, хрен или патлиџан... Такође је добра идеја да узгајате зеленило у близини.
Оно што се не може засадити
Неки усеви могу бити подложни истим болестима и штеточинама као и кромпир.
Због тога се не могу садити на истом месту где је ове сезоне убран овај корен. Ови усеви укључују:
- парадајз;
- бибер;
- Плави патлиџан.
Све остале биљке се нормално развијају у областима које је претходно заузимао кромпир. Више детаља у горњој табели.
Узгајање кромпира, богата и здрава жетва је цела наука. Заиста, за ово морате бити у могућности да тачно одредите време садње, одаберете висококвалитетни материјал и правилно обрађујете тло. Од резаних кртола добијају се готови производи са истим показатељима као и од целих са правим приступом.
Такође би требало повремено да вршите плодоред на својој веб локацији, чију је ефикасност доказала више од једне генерације баштована.